Test samostalnosti

Šta je test samostalnosti?

Test samostalnosti je skup od devet kriterijuma uveden 2020. godine, kojim Poreska uprava proverava da li preduzetnik suštinski posluje samostalno — ili u praksi radi kao zaposleni kod jednog naručioca, samo formalno „prepakovan“ u preduzetnika radi nižeg poreza.

Ako je u odnosu na jednog nalogodavca ispunjeno pet ili više kriterijuma, preduzetnik za prihod od tog nalogodavca „pada“ test i taj prihod se oporezuje znatno nepovoljnije.

Za koga test važi?

Za sve preduzetnike — i paušalce i preduzetnike koji vode poslovne knjige sa ličnom zaradom. Česta je zabluda da prelazak sa paušala na ličnu zaradu „rešava“ test — ne rešava. Jedino DOO nije predmet testa samostalnosti, pa je kod visokog rizika najsigurnije rešenje osnivanje DOO.

Devet kriterijuma

• Radno vreme — nalogodavac određuje radno vreme, odmore i odsustva preduzetnika.
• Prostor — preduzetnik obavlja posao u prostorijama koje obezbeđuje nalogodavac.
• Usavršavanje — nalogodavac organizuje ili plaća stručno osposobljavanje preduzetnika.
• Način angažovanja — nalogodavac je preduzetnika našao oglasom ili preko agencije za zapošljavanje.
• Oprema i alat — nalogodavac obezbeđuje alat, opremu ili materijal za rad.
• 70% prihoda — najmanje 70% prihoda u 12 meseci preduzetnik ostvaruje od jednog nalogodavca.
• Poslovni rizik — preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca, a ne snosi poslovni rizik prema njegovim klijentima.
• Zabrana konkurencije — ugovor sadrži zabranu pružanja usluga drugim nalogodavcima.
• 130 radnih dana — preduzetnik radi za istog nalogodavca najmanje 130 radnih dana u periodu od 12 meseci.

Šta ako se test ne prođe?

Prihod ostvaren od tog nalogodavca oporezuje se kao „drugi prihod“ fizičkog lica: porez od 20% i doprinos za PIO od 24%, bez prava na normirane troškove — ukupno opterećenje od oko 44% naknade (više ako se plaća i zdravstveno). Kada je nalogodavac domaće lice, obavezu obračunava isplatilac; kod stranog nalogodavca prijavu podnosi sam preduzetnik. Uz to idu i kamate, a po proceni kontrole i prekršajne kazne.

Kako se rizik smanjuje u praksi?

• Više klijenata — da nijedan ne prelazi 70% vaših prihoda u 12 meseci.
• Sopstvena oprema i prostor — radite na svom računaru, iz svog prostora ili coworking-a koji sami plaćate.
• Ugovor bez „zaposleničkih“ elemenata — bez zabrane konkurencije, bez radnog vremena koje određuje klijent, sa jasno definisanim rezultatom posla umesto radnih sati.
• Stvarni poslovni rizik — odgovornost za rezultat, mogućnost angažovanja podizvođača, sopstveno oglašavanje.

Važno: gleda se suština odnosa, ne samo ugovor. Ako po proceni rizik ostaje visok — na primer, dugoročan rad za jednog stranog klijenta sa punim radnim vremenom — najčešće preporučujemo DOO, jer DOO nije predmet testa.

Česta pitanja o testu samostalnosti

Da li lična zarada rešava test samostalnosti?

Ne. Test samostalnosti važi za sve preduzetnike — i paušalce i one koji vode knjige sa ličnom zaradom. Prelazak na ličnu zaradu ne uklanja rizik; jedino DOO nije predmet testa.

Koliko kriterijuma sme da bude ispunjeno?

Najviše četiri. Ako je ispunjeno pet ili više od devet kriterijuma u odnosu na jednog nalogodavca, preduzetnik se smatra „nesamostalnim“ za prihod od tog nalogodavca.

Ko primenjuje test i kako?

Poreska uprava, u kontroli — test se procenjuje za svaki odnos preduzetnik–nalogodavac posebno, na osnovu ugovora i stvarnog načina rada, ne samo papira.

Da li test važi i za rad sa stranim klijentima?

Da. Test se primenjuje i kada je nalogodavac strano lice; razlika je u tome što obavezu obračuna tada ne može izvršiti isplatilac, već je prijavljuje sam preduzetnik.

Napomena: sadržaj je informativnog karaktera i ne predstavlja poreski ili pravni savet. Procena testa uvek zavisi od konkretnih okolnosti.